lost dreams of me

petak, 10.10.2008.

LSA-lost soul army (i kaj ja mislim o svojoj bivšoj best friendici)

-Žany, plz mi ispuni jednu želju. Pretty plz with cherry on top.- Tak je jučer započeo razgovor između mene i moje bivše best frendice D3. Pitam ja nju onak mrzovoljno- Šta sad oš?- Isprovocirala me prije par dana i nisam se još ohladila pa sam zat takva.. No, uglavnom htjela je da napišem neš o LSA na blog jer zanima freakove iz njenog razreda (svi normalni su freakovi da se netko ne bi uvrijedio). Aj dobro, mislim si ja,eto prilike da vas sve popljujem.

No, sve je počelo tak da smo bili . . . hmmm . . . drukčiji(još u vrtiću. Bolesno? Mislim da da.) . . . i nekak smo se našli (lud ludog nađe). I tak skupljalo se nas i do negdje 5-6. razreda bilo nas je petnaestak.

LSA je raspravljanje o neobjašnjivim stvarima, smislu života i svem kaj je ludo . . . Bla... Bla... Bla...Neki ko ja postali su emo, drugi darkeri. D3 (to je fakat posebno dijete) nije izabrala niti jednu stranu. Jednog tmurnog dana (postao je tmuran kad sam vidjela kog je dovela) dovela je sotoniste. (neke uopče ne bi skužila da mi nije rekla dok su neki izgledali stvarno strašno.) I tak nam se broj podigo na negdje 27. Kak je vrijeme prolazilo broj nam se smanjivao. Sotonisti su stvarno dobro filozofirali pa ih je većina našla smisao dok su neki od straha otišli iz grupe. Pa i ja ih se bojim. Mislim bolje da se ubim sama neg da padnem u njihove ruke. Bojim ih se zat kaj skoro svi imaju neki luđački pogled u očima (ne želim ni napisat kaj je D3 rekla zaš jer je to stravično). D3 ih je nekak nagovorila da prestanu prijetit i da se ljepše ponašaju, nju jedinu poštuju, nas druge sve omalovažavaju. Na kraju smo smislili par pravila da se baš međusobno ne pobijemo.
1. pravilo- nema vrijeđanja,prijetnji i tog
2. pravilo-moraju se poštovat svačja uvjerenja(ima još teksta al neda mi se pisat)
LSA nema vođu. Imamo par glavnih koji najbolje raspravljaju, samo to. Ne donose odluke, niš. Oni dobiju svoje ime od 2 slova, broja, što već . . . Trenutno su glavni:
D3-mislim da je ona uspjela nać savršeni balans, al nju ću poslije popljuvat
DA-sotonist koji se prvi počeo lijepo ponašat, jedini nema onaj pogled
BS-sotonist koji bi mi bio čak i simpa da ne sikće i to
J.J- jedan od naših. Emo kralj. To Naši!!!!

To bi bilo to o LSA, a sad ću ja sve to popljuvat i iznjet svoje mišljenje.
1. i 1. ja se bojim tih sotonista i živciraju me.
2. LSA treba bit neš pozitivno al sam dolazimo do negativnog(no to je kad je preveć pesimista na okupu)
3. Sad će me D3 zadavit jer ću reć sve o njoj ( sam da vi vidite s kim idete u razred).
Je da je ona dobra osoba, malo povučena(tak je vidite zar ne?). Neki je vide ko hiperaktivnu luđakinju, neki ko nekog kog se boje . . . Pitanje je ima li ona uopće osobnost? Ne kužim. Je da je sa gotovo svima dobra i da zna kako steći povjerenje drugih, ali kad ju poznaš dugo vremena i misliš da je znaš, gadno se prevariš. Mi u LSA većinom znamo čitati iz oči, al ak njoj neko uspije neš pročitat to je ko da političari ne kradu novac državi. Ozbiljno. Je da je sad želim ocrnit al nemrem nać način kak. Kad si dobar s njom i ona će bit anđeo božji, kad nisi onda ti vrati trostrukom mjerom.... Jedino loše o njoj je ovo: Jednom je otišla gledat kak sotonisti izvode neki svoj ritual i kad se vratila imala je onaj luđački pogled. Poslije se potukla s jednim od njih. To je zgledalo ko da se tuku dve mačke- režanja i siktanja kolko voliš. Poslije tog se sve vratilo u normalu. Čak su sotonisti s nama počeli razgovarati ko da smo neki tam prijatelji. No to kaj je bila s njima (makar sam jednom) ostavilo je traga. Znala se samoranjavat(rijetko al svejedno me to plašilo), i vidjelo se da skrva tugu u očima, mislim čak je jednom tulila s nama. . . Sad je sve to prošlo iako joj je fora mene provocirat iako je to za moje dobro(stvarno je). Ne fakat ja sam je htjela popljuvat a sad sam shvatila da je to besmisleno. No pitanje glasi: zakaj mi više nije best frendica? Zat kaj se dobro slaše s DA-om , a ja se njega bojim i kraj. Glupi razlog, znam, al stvarno nema smisla objašnjavat.
Sad sam ostala bez materijala za ogovaranje- sam bi vas zamolila da mi komate post i vas koji idete s njom u razred, kaj da vam kažem, možda ća vam bit super frendica, možd ne. Kaj ja znam.... Al oprezno. I ko hoće nek se uključi u LSA. KISS*****

..... koja sam ja osoba, ovaj blog bi trebao sebično bit sam o meni a ja gore napisala cijeli sastavak o mojoj bivšoj best frendici . . . Što više reći.... headbang

| say something.. (6) | colour | # | * |

petak, 05.09.2008.

I wish I was as invisible as I feel

Ma zar ja niš ne vrijedim? kako jadno? ni vlastiti starci mi nisu podrška. uz njih se osjećam ko da ne postojim. ma užas. ni u razredu nije puno bolje, al bar kuže da sam prisutna. cry osjećam se užas.
vjerojatno nikad neću imat frendova, pravih frendova a ne ulizica koji su uz mene sam ak im neš treba . . . tuzan btw na chatu sam svakok drugog petka od 14 do 16h plz nek netko dođe da ne crknem od samoće . . .

bye

Glitter Generators

| say something.. (25) | colour | # | * |

četvrtak, 04.09.2008.

the weels go round

Ljudi misle da sam savrsena. Mislim onak, vrlo simpatična darkerica (ne kuže oni koja je razlika među darkerima i emosima... ja sam negdje u sredini, valjda...) Da, fakat sad sam skužila da nigdje ne spadam. ma super, sad cu jos dublje u depru. bravo ja. headbang
no, di sam stala? ah da, ti kaj misle da sam super happy i to se gadno varaju. ovaj blog je jedino mjesto gdje pokazujem pravu sebe i ne glumim. ma jbg koje sranje.

Ne kužim za kaj živim. Mislim, za kaj da se borim s ovim ljigavim svijetom? Why i have to scream? kak sam uopče dovela sebe u ovo stanje? mislim, u tolku depru da sam počela pisat blog. dammit. al sad sam fakat zbunjena. odoh ja razmišljat. možda da se prestanem borit oko života i tih sranja . . .

i hvala svima koji su komali. u r the best sretan

bye mah

Myspace Cursors @ JellyMuffin.com

| say something.. (5) | colour | # | * |

ponedjeljak, 01.09.2008.

not right

stres... ja ovdje ne pripadam . . . ovom svijetu . . . drukčija sam . . . kako ja to opisujem? imam ljudski dnk al nisam jedna od njih. mislim sve je normalno, ljudski. al ja se ne osjecam ko da sam ljudsko biće... ko da sam zarobljena u ovom tijelu i osuđena na smrtnost. tražim slobodu. sramim se što sam ljudsko biće (genetski). Lice ispod kože i mesa nije ljudsko.
zato sam sama. nikom ne vjerujem, jer nismo od istog roda(iznutra) . . .

i hear them everywhere. what do i do?
do i follow my instinct or do i sit hear and ignore them? wtf is wrong with me???? by myself . . . i cant hold on... i'll end up hurt again. i'm a falier sinking in... i'll be burried in the silence of the answer- what am i? so afraid, i do no what to do. help. i cant hold on.

necu jos dugo moc glumit srecu . . . puknut cu, a onda ce oni znati. oni koji su me osudili na ovo.

help!

ne mogu sama zivjet i prezivjet ovak. cry cry cry cry cry cry